Plastična ambalaža

Šta sve treba da znamo o plastičnoj ambalaži

Sam pojam ambalaže nije potrebno posebno isticati ili definisati jer je ambalaža doslovno svuda oko nas. Ipak potrebno je podsetiti se da je ambalaža sredstvo uz pomoć kog lako možemo očuvati integritet sadržaja koji u ambalažu stavljamo. Najrazličitije materijale transportujemo pa je potrebno da se postaramo da neće doći do njihovog oštećenja, bilo mehaničkog bilo hemijskog ili usled atmosferalija. Ova zaštitna uloga ambalaže ide i korak dalje, potrebno je i da nas zaštiti ukoliko se u nju skladište materije opasne po ljudsko zdravlje. Takođe ambalaža štiti svoj sadržaj od rasipanja, bilo da je u pitanju tečni teret ili rasuti.

Kada je u pitanju ambalaža proizvoda namenjenih prodaji, estetski momenat je onaj koji može znatno povećati prodaju samih proizvoda jer dizajn plastične ambalaže privlači pogled i što je privlačniji, veća je mogućnost da će isti artikal proizveden od strane nekoliko različitih proizvođača upravo onaj najuočljiviji biti izabran od strane potencijalnog kupca.

Upotrebna plastična ambalaže i mogućnosti rukovanja istom a ovo se odnosi na lako otvaranje i zatvaranje ali i doziranje sadržaja ambalaže je još jedna od prednosti na koju treba obratiti pažnju.

Sva plastična ambalaža podleže propisima i u skladu sa njima neophodno je da na sebi sadrži relevantne informacije o svom sadržaju u vidu etikete.

Dovoljno je da se osvrnemo oko sebe, bilo da se nalazimo u svom domu, radnom mestu, na ulici ili u prodavnici. Ambalaža i naročito plastična amblaža zauzima vodeće mesto na svakom koraku, na svakom mestu. Potrebna nam je i kao ljudska vrsta od svojih početaka inventivno smo pronalazili sve bolje i kvalitetnije materijale i načine proizvodnje plastične ambalaže a u skladu sa rastućim potrebama za njom. U odnosu na materijale od kojih se ambalaža proizvodi imamo onu sveprisutnu i vodeću – plastičnu ambalažu.

Kao i svaku drugu vrstu ambalaže tako i plastičnu ambalažu možemo svrstati u jednokratnu – ova ambalaža se koristi samo jednom, povratnu ili višekratnu plastičnu ambalažu koja služi za mnogo veći broj svoje upotrebe i na kraju reciklažnu plastičnu ambalažu, koja se nakon svoje upotrebe prerađuje i koristi kao sirovina za njenu ponovljenu upotrebu. Plastična ambalaža podleže, kao i svaka druga podeli na transportnu i komercijalnu plastičnu ambalažu.

Plastične mase ili plastični materijali su jedan od izuma koji su toliko brzo osvojili svetsko tržište da se ne mogu meriti ni uporediti ni sa jednim drugim materijalom. Tehnološki razvoj je na ovom polju dao svoj ogromni doprinos proizvodnji različitih plastičnih masa, sa različitim osobinama a koje se koriste u skladu sa potrebama proizvoda koji se u plastične ambalažne proizvode pakuju ili transportuju i skladište.

Pre svega treba reći da je plastična ambalaža znatno jeftinija u odnosu na neke druge vrste ambalaže koje poznajemo. Lako se proizvodi i ne iziskuje neke naročite dodatne troškove. Izrađuje se od različitih vrsta plastičnih masa najčešće od različitih vrsta polietilena. Lagane su, čvrste i jednostavne za rukovanje. Izdržljive i otporne, idealna su ambalaža u svim aspektima ljudske upotrebe. Upravo ova multifunkcionalnost, svestrana mogućnost upotrebe je plastičnu ambalažu izbacila na vodeće mesto.

Kada postoji potreba da se transportuje velika količina proizvoda, težina ambalaže je jedan od ključnih faktora pri izboru ambalaže. Plastična ambalaža je lagana pa doprinosi smanjunju troškova samog transporta. Lagana ambalaža znači da je teret koji se transportuje neuporedivo lakši, više ga stane u prosečan teretni prostor kamiona ili prikolice, smanjuje se potrošnja goriva, niži su troškovi dostave odnosno isporuke. Konačno i relativno niska maloprodajna cena plastične ambalaže je jedan od vrlo značajnih faktora koji nas opredeljuju da koristimo upravo plastičnu ambalažu.

Činjenica je da u plastičnu ambalažu pakujemo gotovo – sve. Ipak, hrana, njen transport bilo da je reč o namirnicama ili već gotovoj, spremljenoj za konzumaciju, je jedan od najčešćih sadržaja koje pohranjujemo u plastičnu ambalažu. Pošto je hrana u neposrednom dodiru sa ambalažom, one su u neprestanoj interakciji. Zato je potrebno da se migracija i otpuštanje supstanci koje ambalažni materijali sadrže u hranu spreče. Plastične mase i ambalaža proizvedena od polimera različitih vrsta nemaju ovu osobinu i na taj način garantuju da će namirnice i hrana koje čine njen sadržaj ostati nepromenjenok kvaliteta i svežine. Potrebno je znati da sva ona ambalaža pa tako i plastična a koja dolazi u dodir sa namirnicama i hranom podleže zakonskim odredbama koje regulišu sadržaj nedozvoljenih supstanci odnosno onih koje su ograničeno dozvoljene a u cilju očuvanja našeg zdravlja. Zakonodavac je uspostavio vrlo visoke standarde u proizvodnji plastične ambalaže i njenom upotrebom možemo biti sigurni da naše zdravlje nije dovedeno u pitanje. Pošto je plastičnu ambalažu lako i jednostano prati i sterilisati, ova ambalaža higijenski štiti hranu, naročito onu lako kvarljivu od propadanja. Pošto u tom slučaju nema potrebe za konzervansima, ovo je još jedan od razloga zšto je upotreba plastične ambalaže korisna po naše zdravlje.

Kao potrošači imamo puno pravo da znamo od kakve plastike je proizvedena ambalaža za koju smo se odlučili i koju želimo da koristimo. Iz tog razloga svaki proizvođač plastične ambalaže u obavezi je da deklariše svoje prozvode, da označi od koje vrste plastike je načinjena plastična ambalaža koju proizvodi. Informacije koje tražimo mogu biti u vidu žiga otisnutog na samoj ambalaži odnosno na etiketama koje se lepe na samu plastičnu ambalažu.

Plastične mase počele su da se proizvode polovinom devetnaestog veka i vrlo brzo su se probile na sam vrh upotrebe u svim aspektima našeg života. Na našim prostorima masovna proizvodnja plastičnih materijala je počela polovinom dvadesetog veka i svojim prednostima osvojila i naše tržište.

Plastična ambalaža je trajna. Izuzetno otporna i izdržljiva, plastična ambalaža štiti proizvode od različitih mogućih oštećenja. Njena trajnost se očituje i u mogućnosti ponovne upotrebe. Lako se može reciklirati i nanovo upotrebljavati mnogo puta.

Poliolefin, poliestar, polivinilhlorid, poliamid i polistiren su samo neke od mnogobrojnih plastičnih masa koje se koriste u proizvodnji plastične ambalaže. Potrebno je znati da se tehnološki razvoj proizvodnje plastičnih materijala ni slučajno nije zaustavio. Stalno se iznalaze nova rešenja ne bi le polastične mase uz dodatke nekih drugih materijala dobile na svojoj transparentnosti, žilavosti, otpornosti, elastičnosti i fleksibilnosti, hemijskoj rezistenciji, mogućnostima oblikovanja i bojenja a u skladu sa zakonodavnim regulativama koje sprečavaju štetne uticaje na naše zdravlje. Različiti plastični polimeri proizvedeni na ovaj način prosto su idealni za proizvodnju plastične ambalaže koja služi za pakovanje kozmetike i kozmetičkih proizvoda i preparata, svih vrsta namirnica i hrane koja mora očuvati svoja svojstva, lekova, hemijskih materijala koji su podložni reagovanju, štetnih i opasnih supstanci koje se moraju pažljivo transportovati i čuvati i slično.

Plastična ambalaža koja se proizvodi od polietilen teraftalata, popularno nazvana PET ambalaža je proizvedena od vrste termoplastičnog polimer granulata a koji se svrstava u poliestere. S obzirom na temperaturno polje svoje primene od oko 60 stepeni po Celzijusu, ovaj vid plastične ambalaže svoj najširi delokrug primene pronašao je u pakovanju i transportu hrane i pića. PET ambalaža kao vrsta plastične ambalaže je vrlo otporna na različite temperaturne uslove ali isto tako i na transportne potencijalne nedaće pa je sada možemo videti svuda oko sebe. Najvažnije je da je ova vrsta ambalaže odobrena kao bezbedna za korišćenje od strane različitih svetskih zdravstvenih organizacija.

Savremeni način života ne bi uopšte mogao da se zamisli bez upotrebe plastične ambalaže. Ona nam uveliko olakšava ali i poboljšava kvalitet života. Neki statistički podaci nam govore da se više od polovine svih proizvoda pakuje u plastičnu ambalažu. Od ukupne težine, na plastičnu ambalažu otpada oko dvadeset procenata. Plastične boce, kese i kesice su mnogo lakše nego na samom svom početku proizvodnje i upotrebe. Kada proizvodi koji su spakovani u plastičnu ambalažu stignu do krajnjih korisnika, najčešće su neoštećeni, zatvoreni onako kako propisi nalažu, održavani na odgovarajućim temperaturama, a ako govorimo o hrani i namirnicama onda možemo da očekujemo i njihov produženi rok trajanja. Plastična ambalaža održava hranu i namirnice svežima, produžava im rok upotrebe, pa se hrana tako ne baca jer se ne kvari tokom transportnog vremena do konzumenata.

Poslednjih godina proizvođači plastične ambalaže usvojili su tehnologiju izrade takozvanih barijernih sistema koji su u stanju da umnogome produže vek trajanja proizvoda koji se pakuju. Ovaaj način pakovanja sprečava dovod kiseonika i njegov uticaj na sadržaj koji plastična ambalaža ima u sebi. Moguće je kombinovati više različitih nepropusnih slojeva i na ovaj način zaštititi proizvod od uticaja ne samo kiseonika nego i vlage, UV zračenja, temperaturnih razlika a sve u zavisnosti šta je pakovanom proizvodu potrebno da bi sačuvao svoj integritet i najviši kvalitet.

Plastika je jedan od lakih materijala za oblikovanje. Plastične mase se mogu oblikovati da budu tanke ili debele, krute ili fleksibilne, providne ili obojene. Lako ih je oblikovati. Ni veličine i zapremine ne predstavljaju problem. Na ovaj način ostvaruje se ogromna ušteda u skladišnom ili transportnom prostoru a ta činjenica ni malo ne utiče na kvalitet materijala ili proizvoda koji se pakuje u plastičnu ambalažu.

Do plastične ambalaže kod nas nije teško doći. Ponude mogu biti standardne, od upotrebljenih materijala od kojih se plastična ambalaža izrađuje, preko dimenzija odnosno kvaliteta plastičnih polimera koji se u proizvodnji koriste. Pa ipak, ukoliko nam je potrebna nestandardna plastična ambalaža, različiti proizvođači plastične ambalaže u svom delokrugu imaju i mogućnost izrade plastične ambalaže po porudžbini a u zavisnosti od naših želja i potreba.

Postoje na našem tržištu brojna prodajna mesta, prodavnice plastične ambalaže, bilo da je reč o uvoznim proizvodima ili onima koji su proizvedeni od strane domaćih proizvođača. Distribucija plastične ambaalaže se razgranala i kod nas pa nije teško nabaviti upravo onu plastičnu ambalažu koja će zadovoljiti i najspecifičnije potrebe bilo koga od nas. Nema potrebe pojedinačno nabrajati šta sve može biti i šta sve jeste plastična ambalaža. Dovoljno je reći da se svojim osobinama pokazala i dokazala kao vredna poverenja ambalaža na čiju upotrebu se sa sigurnošću možemo osloniti.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Vrste plastične ambalaže razlikuju se prema tome od vrste plastike i materijala od koga je ambalaža napravljena, a prema tome i u odnosu na njihovu namenu i primenu. Jasno je da je plastika veoma zahvalan materijal kada je proizvodnja i pakovanje u pitanju. Štaviše, plastična ambalaža je idealan izbor u mnogim prilikama, s tim što je neophodno voditi računa o tome da se potrudimo da što više plastike recikliramo i da na taj način smanjimo štetan uticaj na životnu sredinu.

Prema tome plastična ambalaža pravi se od više vrsta plastike. PET (polietilen-tereftalat) ambalaža je nešto za šta smo svi čuli i šta se koristi svakodnevno. Ova plastična ambalaža je providna, tj. transparentna, otporna na udarce i veoma lagana. PET plastična ambalaža koristi se za proizvodnju plastičnih flaša koje se koriste za vodu i druge napitke kao što su sokovi i gazirana pića ili za pakovanje ulja.

HDPE (polietilen visoke gustine) je vrsta plastike koja je veoma otporna pa se zato koristi za razne proizvode, pa čak i za hemikalije. Plastična ambalaža od HDPE polietilena visoke gustine je otporna i na vlagu, a ne reaguje i sa raznim hemijskim supstancama. Zbog toga se koristi za pakovanje raznih hemikalija, pravljenje kanistera za gorivo, pakovanje deterdženata, đubriva, ali i prehrambenih proizvoda kao što su jogurt ili mleko.

PVC (polivinil-hlorid) je veoma poznat materijal koji ima veoma široku primenu. To je vrsta plastike koja se koristi i za pravljenje nekih vrsta plastične ambalaže. Od PVC-a pravi se plastična folija za pakovanje hrane. Takođe, PVC se koristi za pravljenje plastične ambalaže za farmaceutsku industriju tj. za blister pakovanja. Mana pvc plastične ambalaže za hranu ogleda se u tome što ne spada u ekološki najprihvatljivija rešenja.

LDPE (polietilen niske gustine) se koristi za proizvodnju plastičnih kesa, folija i omota za hranu i druge proizvode. Plastična ambalaža LDPE  je mekana i elastična. LDPE plastična ambalaža nije otporna na visoke temperature.

PP (polipropilen) je za razliku od LDPE polietilena niske gustine, otporna na više temperature. Ova vrsta plastike je slabo reaktivna i stoga se često koristi za pakovanje hrane i prehrambenih proizvoda. Od polipropilena se pravi plastična ambalaža za gotova jela, pakovanja za jogurt, plastične čaše i druga osetljiva roba koju na adekvatan način treba zaštiti od uticaja spoljne sredine.

PS (polistiren) se koristi za jednokratnu plastičnu ambalažu. Tu spadaju čaše i pribor za jelo.

Kao što se vidi, plastična ambalaža koristi se u raznim vrstama industrije. Štaviše, prisutna je u mnogim granama industrije. Prehrambena industrija je jedan od najvećih potrošača plastične ambalaže, koja se koristi za pakovanje mnogih proizvoda.

Velika prednost plastične ambalaže ogleda se u jeftinom i brzom postupku proizvodnje. Samim tim, cena proizvoda nije znatno uvećana troškovima ambalaže. To obezbeđuje bolju konkurentnost na tržištu svih proizvođača koji su se odlučili za plastičnu ambalažu. Istorijski gledano, plastična ambalaža je tokom godina i decenija zamenila razne druge vrste ambalaže, tako da smo danas navikli da plastičnu ambalažu mnogo više koristimo. Cena je samo jedan od razloga, ali s druge strane veoma su važne njene karakteristike. Plastična ambalaža čuva proizvode koji su u nju spakovani. Štiti ih od udaraca, vlage i raznih drugih spoljnih faktora.

Konkretno plastična ambalaža se najviše koristi u sledećim granam industrije: prehrambena, farmaceutska, hemijska, proizvodnja kozmetike i za skladištenje i transport robe. Za pakovanje hrane i pića koriste se plastične čaše, flaše, kutije, folije i omoti. Što se tiče farmaceutske industrije plastična ambalaža je zastupljena u velikoj meri. Kad je moguće plastične flašice zamenile su staklene, jer je cena ove ambalaže niža. U plastičnu ambalažu koja se koristi u farmaceutskoj industriji spadaju: bočice za sirupe i tablete, kutije za tablete, blister pakovanja.

Proizvodnja kozmetike može se odvijati u manjim ili većim postrojenjima. Poslednjih godina sve su više popularni mali biznisi koji se bave proizvodnjom prirodnih kozmetičkih proizvoda. Da bi proizvodi bili konkurentni, dopadljivi i da bi do kupaca došao kvalitet prirodne kozmetike na tržištu koje je već dosta pretrpano ponudom sa svih strana, važno je i da pakovanje bude prepoznatljivo, praktično i estetski primamljivo. Plastična ambalaža za kozmetiku veoma je raznolika. Tu spadaju kutije i bočice raznih veličina, boja i oblika – koje su dobra osnova za kreativan dizajn, prepoznatljivost j jačanje brenda.

U hemijskoj industriji plastična ambalaža se mnogo koristi. Plastika je stabilna i slabo reaktivna i često je najpogodniji materijal za pakovanje raznih hemikalija, pa čak i onih koje su dosta jake i invazivne. Koriste se plastične flaše, kontejneri, kanisteri, kutije i razna druga pakovanja. U njih se pakuju deterdženti, hemikalije za održavanje higijene prostora, ulja itd.

Proizvodi koji se koriste u poljoprivredi, kao što su razna đubriva, i hemikalije koje se koriste za zaštitu bilja, najčešće se pakuju u neki vid plastične ambalaže. Razlog je njena otpornost na udarce i uticaje spolja, niska cena i praktičnost.

Sva roba koja se pakuje i transportuje trebalo bi da bude zaštićena na adekvatan način i da bude očuvana na putu od proizvodnog pogona do potrošača. Mnogi proizvodi se pakuju na palete i zaštićuju pomoću plastičnih folija za tu namenu. Roba koja je upakovana u plastičnu ambalažu je na taj način dodatno zaštićena od oštećenja i lomljenja tokom transporta.

Kada je ekološki aspekt u pitanju, veoma je važno da se plastična ambalaža reciklira. Inače, plastika u prirodi sama od sebe ne može brzo da se razgradi i zato je veoma važno da razumemo značaj reciklaže. PET i HDPE su vrste plastične ambalaže koje se najviše recikliraju, dok se PVC i polistiren manje recikliraju. U tu svrhu služe i reciklažni kodovi kojima se označavaju različite vrste plastične ambalaže i koji označavaju šta se može reciklirati, a šta ne.