Prodaja peleta

PELET - PRODAJA PELETA

Kod proizvodnje peleta važno je da se ispoštuje tačna procedura i redosled. Ona se sastoji iz toga da se priprema sirovine. Opšte je poznato da je drvo sirovina od koje se dobija pelet. Ipak, tu se dodaju i neke primese, a to mogu biti poljoprivredni ostaci poput ljuski od pšenice ili kukuruzne svile. Što se tiče vrsta drveta koje se koriste za proizvodnju peleta, one mogu biti razne – i zimzeleno i listopadno drveće, kao što su na primer: smreka, bor, hrast, bukva, javor, breza itd. Štaviše, koristi se i tvrdo i meko drvo. Pa tako, u tvrdo drvo spadaju: hrast, javor i breza, dok u meko drvo spadaju: smreka i bor. Inače, tvrdo drvo sporije gori što ga čini odličnim izborom za ogrev, ili pravljenje drugih proizvoda za ogrev, kao što je pelet. Meko drvo ima svoje prednosti zato što ono proizvodi više toplote u kratkom vremenskom periodu, iako brže gori. Međutim, meko drvo je jeftinije i pristupačnije od tvrdog drveta, pa zato ono može biti dobar izbor za proizvodnju peleta. Prema tome, drvo koje će biti izabrano za proizvodnju peleta zavisi od toga kakve su potrebe potrošača. Takođe, što se poljoprivrednih ostataka kao što su već pomenuta kukuruzna svila i ljuske od pšenice, tu treba dodati i ostatke od soje. Oni se pretežno koriste za biomasne pelete. Na taj način se smanjuje nepotrebni otpad, a višak se svrsishodno koristi. To je dobro i sa ekološke tačke gledišta. Kada je dalje o ekologiji reč, za proizvodnju peleta koriste se i industrijski ostaci, kao što su ostaci od papira i kartona, koji se na taj način recikliraju. Što se izbora sirovina tiče, tj. vrste drveta koje se koristi važno je odgovoriti na pitanje da li je cilj dugotrajno održavanje toplote ili je potrebno da se za kratko vreme postigne viša temperatura. Prema tome, od izbora drveta zavise i same osobine dobijenog peleta.

Nakon pripreme i izbora sirovina za proizvodnju peleta, pristupa se daljim koracima. Sledeći na redu je sušenje sirovina. Naime, sirovine dolaze sa različitim stepenom vlage. Kako bi se to iznivelisalo i kako bi se postiglo da pelet bolje i efikasnije sagoreva, važno je da se sirovine osuše tako da sadrže do 10 procenata vlage. U suštini, količina vlage je važna iz aspekta da što je ima manje – sagorevanje je bolje.

Naredni korak je usitnjavanje već osušenih sirovina za proizvodnju peleta. Ovo je veoma važna stavka i sprovodi se u nekoliko faza. Inače, usitnjavanje sirovina je neophodno kako bi se od njih na karaju dobi finalni proizvod, a to je pelet. Pelet ima specifičan oblik koji se dobija nakon što se prođu sve proizvodne faze. Usitnjavanje kreće od grubog usitnjavanja. Kao što mu sama reče kaže, ovo je prva faza usitnjavanja tokom koje sirovine poput drveta, industrijskih i poljoprivrednih ostataka prolaze kroz drobilice kako bi se dobili manji komadi. Usitnjavanje je grubo i od njega se ide ka sledećem koraku, a to je detaljnije usitnjavanje. Materijal koji se dobije nakon grubog usitnjavanja dalje prolazi kroz mlinove čekićare odakle izlaze čestice veličine od 3 mm do 5 mm od koje dalje idu na peletiranje. Međutim, pre nego što se pređe na proces peletiranja pripremljene sirovine, neophodno je da se iz nje odstrane nečistoće. Među nečistoćama se može naći kamenje, metal ili plastika. Ove primese mogle bi da oštete mašine za peletiranje, te je stoga važno da se one u ovom koraku otklone. Nakon toga sledi sušenje sirovine do stepena vlage koji se kreće između 8% i 12% za drvnu biomasu. Količina vlage utiče direktno na kvalitet peleta. Kako je već rečeno, vlažan pelet slabije sagoreva, tako da se teži ka optimumu. Što se tiče sušenja peleta, za to se koriste posebne mašine, dok se u nekim slučajevima sirovine mogu sušiti i na suncu, što je delotvorno, ali zahteva više vremena, što dovodi u pitanje uštedu novca. Međutim, tu nije kraj. Nakon sušenja sledi još jedna faza finalnog usitnjavanja. Za nju se koristi mlin čekićar iz koga izlaze čestice iste veličine, koje su spremne za peletiranje. Granulacija peleta je poslednji korak pre peletiranja sirovine. Veoma je važno da se ne preskaču koraci i da se svaki od njih uradi sa puno pažnje, što dovodi do toga da pelet bude kvalitetan, da dobro sagoreva i da obezbedi energetsku efikasnost.

Peletiranje je sledeći i najvažniji korak. Za dobijanje peleta koristi se pripremljena sirovina na već objašnjen način, koja se dalje peletira pomoću posebne mašine. Peletir mašina koristi visok pritisak povišenu temperaturu koja se priprodno u tim uslovima stvara kako bi se sirovina oblikovala u valjke. U tom procesu oslobađa se prirodno lepilo koje drvo sadrži, koje deluje utiče na sjedinjavanje mase. Ta supstanca se naziva lignin. To je polimer sastavljen od fenolnih jedinjenja, što ga čini hidrofobnim i otpornim na razgradnju. Ova supstanca pruža stabilnost biljkama, a pored proizvodnje peleta, koristi se i u proizvodnji papira. U peletir mašini valjci pritiskaju sirovinu kroz otvore matice i stvaraju cilindrične oblike peleta. Zbog toga pelet masa izgleda valjkasto, tj. cilindrično. Inače, nema potrebe za dodatnim izvorima toplote tokom peletiranja jer nju stvaraju pritisak i trenje. Tada se zagreva već pomenuti lignin, koji deluje kao prirodno lepilo, tj. vezivo. Tokom peletiranja, pelet izlazi iz otvora matice kao jedan neisprekidan niz, a potom se seče na željenu dužinu.

Što se tiče kvaliteta peleta, već je iz priloženog jasno šta je sve to što na njega utiče, ali da sumiramo. Na kvalitet peleta utiče količina vlage u sirovinama, te je stoga važno da se sušenje odradi valjano. Procenat vlage kreće se oko 10%, a može biti nešto viši. Ono što direktno utiče na kvalitet, tj. bolje rečeno na svojstva peleta jeste izbor drveta i sirovina od kojih se pravi. Već je naznačeno da tvrdo drvo duže i sporije gori, te se ravnomerna temperatura duže održava. Nasuprot tome, mekše drvo brže sagoreva, ali i brže postiže veću temperaturu. Na kvalitet peleta utiče i količina primesa u vidu industrijskih i poljoprivrednih ostataka. Proces granuliranja sirovine, tj. usitnjavanja utiče na finalni proizvod jer je važno da veličina granula bude ista. Takođe, tokom procesa peletiranja ne mogu se uvek koristiti ista podešavanja što se tiče pritiska, jer je važno da se ona usklade sa vrstom i sastavom sirovina. Kada se sve pravilno odradi, osolobodiće se lignin tako da na najefikasniji način veže sve čestice i učini pelet čvrstim i kompaktnim.

Sečenje peleta vrši se nakon izlaska iz matice, pomoću rotirajućih noževa. Standardna dužina peleta je od 6 mm do 8 mm. Dužina se podešava tako što se menja brzina noževa ili se promeni podešavanje matice. Nakon sečenja, pelet se transportuje na hlađenje i kasnije na pakovanje.

Hlađenje i pakovanje peleta se odvija kada je proizvod izašao iz matice i isečen je na željenu dužinu. Treba napomenuti da pelet izlazi vreo iz peletir mašine, i neophodno ga je transportovati do rashladnog tornja. Štaviše, temperatura peleta kad izađe iz mašine, iznosi između 220°C i 250°C i izuzetno je mekan. Neophodno je da se pelet ohladi i učvrsti. U rashladnom tornju temperatura se ne smanjuje naglo već postepeno, kako bi se izbeglo pucanje i lomljenje i kako bi se postigla željena vlažnost.

Pakovanje peleta se vrši nakon što se finalni proizvod potpuno ohladi. Pelet se može pakovati u pakovanja raznih veličina, tj. mase. Pa tako obično imamo manje i veće vreće, od npr. 15 kg i 50 kg, ali možemo imati i rinfuzno pakovanje, tako da kupci mogu poručiti i kupiti željenu količinu peleta. Pelet mora da bude adekvatno upakovan kako bi se štitio od spoljnih uticaja, a prvenstveno od vlage.

Jasno je da ovakav proizvod treba da podleže nekom standardu. To je tačno i prema tome CEN – Evropski komitet za standardizaciju propisuje ove standarde. Standard se odnosi na to koje sirovine su se koristile za proizvodnju peleta, koliki stepen vlažnosti sadrži, koje su mu dimenzije, gustina i energetska vrednost. Na taj način brojčano se mogu iskazati bitne karakteristike, koje puno govore o gotovom proizvodu.

Korišćenje peleta kao ogreva ima ogromne prednosti. On nosi sa sobom veliki komfor i energetsku efikasnost. Ekonomičan je i ekološki proizvod. Peći na pelet mogu se snabdeti većim količinama, koje one doziraju u skladu sa tim kako su programirane. Grejanje na čvrsto gorivo uvek je iziskivalo dodatni trud i napor. Da ne pričamo o tome kako izgleda ustajati rano kako bi se naložila peć na drva ili neko drugo čvrsto gorivo. Pelet je doneo veću udobnost zbog automatskog sistema doziranja.

Pelet je isplativ, a kotlovi na pelet mogu biti deo sistema centralnog grejanja. Reč je o veoma čistom i ekološki prihvatljivom ogrevu. Grejanje na pelet emituje mnogo manje štetnih čestica u atmosferu u poređenju sa fosilnim gorivima.

Prodajom peleta bave se mnoge kompanije, sami proizvođači i neka stovarišta. Svakako, važno je pronaći prodavca koji nudi pelet po povoljnim cenama, ili koji daje posebne pogodnosti stalnim kupcima i onima koji kupuje veće količine. Pelet se kod prodavaca može kupiti i rinfuzno, ali i u već gotovim manjim ili većim pakovanjima. Prodaja peleta uglavnom podrazumeva i mogućnost isporuke u vezi sa čim se treba dogovoriti sa samim prodavcima.

--------------------------------------------------------------------

Kada je pelet stekao toliku popularnost? Pre nekih desetak godina počelo je sve više da se priča o peletu kao novoj vrsti čvrstog goriva za grejanje. Pelet je počeo da se koristi u posebnim kotlovima i pećima koje su specijalno proizvedene isključivo za ovu vrstu ogreva. Pelet je postao zanimljiv kao ogrev u domaćinstvima, ali i u komercijalnim i industrijskim objektima. Kada je neko gorivo ekološko, treba mu posvetiti posebnu pažnju. U današnje vreme kada se borimo za očuvanje životne sredine i aktivno borimo protiv zagađenja, sve treba uzeti u obzir. I najmanji korak koji će doprineti smanjenju zagađenja je veoma važan i odnosi se na sve nas, pošto imamo odgovornost prema jedinoj planeti koju naseljavamo. Inače, pored ekologije, pelet ima razne druge prednosti u poređenju sa drugim tradicionalnim gorivima kao što je ugalj, drvo ili lož ulje. Takođe, pelet se može uporediti i sa drugim izvorima energije, kao što je solarna energija ili grejanje na struju.

Da bi se bolje razumelo zašto raste prodaja peleta, najbolje bi bilo napraviti poređenje sa drugim izvorima energije, tj. vrstama ogreva. Kada živite u podneblju koje ima kontinentalnu klimu, deo godine j predstavlja grejnu sezonu. Kontinentalnu klimu karakterišu izražena četiri godišnja doba. Postoje izvesne razlike između umereno i izrazito kontinentalne klime, koje se ogledaju u tome kolika je razlika između temperaturnih maksimuma tokom zime i leta, ali to samo može uticati na količinu ogreva koji ćemo tokom sezone potrošiti. Na primer, jaka zima će dovesti do veće potrošnje. Međutim, koliko god da je zima blaga, na našem podneblju ne možemo proći bez grejanja prostora u kome boravimo. S tim u vezi je i činjenica da treba da se odlučimo za vrstu grejanja koju ćemo koristiti. Što se tiče urbanih zona, nekada nemamo mogućnost izbora. Koliko god da nam se dopada ideja grejanja na savremeno gorivo poput peleta, u mnogim stambenim zgradama je to nemoguće. Tu su aktuelne druge vrste grejanja, kao što je centralno daljinsko ili sopstveno grejanje na struju.

Peći na pelet, imaju dimnjak koji se razlikuje od klasičnih dimnjaka koji se koriste za grejanje na drva ili ugalj. U nekim stambenim objektima nema dimnjaka, te je nemoguće koristiti bilo koju vrstu peći, osim TA ili radijatora na struju. Jasno je da kada je o čvrstim ogrevima reč, misli se na grejanje kuća i drugih objekata u kojima može da se instalira potrebna infrastruktura neophodna za ova grejna tela.

Kada živite u kući i imate veći izbor u vezi sa načinom na koji ćete se grejati, važno vam je da odluku donesete na osnovu nekoliko faktora. Većina kupaca se rukovodi cenom, tj. ekonomičnošću neke vrste ogreva, pa prema tome bira. Međutim, u igri su i drugi kriterijumi. Jedan od njih je lakoća korišćenja, tj. komfor i što veća automatizacija procesa. Drugim rečima, manje posla oko grejanja i manje obaveza. Važno je i koliko je neka vrsta ogreva dostupna i kolika je verovatnoća da postane deficitarna. U današnje vreme sve više domaćinstava se odlučuje za centralno grejanje svih prostorija, dok postoji centralno mesto na kom se nalazi kotao. U prošlosti, pre ere centralnog grejanja, svaka prostorija se morala posebno zagrevati. Štaviše, većina domaćinstava je imala deo kuće koji se greje i drugi deo koji se ne greje i to sve zbog štednje. Često su kupatila bila hladna i nije baš bilo prijatno u njima boraviti tokom zimskih meseci. Međutim, sa centralnim grejanjem to je rešeno i svaka prostorija može da bude topla a da se za to ne potroši više novca nego ranije. U stvari, pošto jedan kotao troši ogrev, količina ogreva koji se potroši može biti i manja jer se on ne koristi na više mesta, tj. ne loži se više peći.

Centralno grejanje na pelet postalo je veoma popularno, pa je i prodaja peleta zbog toga stalno u porastu. Da bi bilo jasno zašto je to tako, treba napraviti detaljno poređenje peleta sa drugim energentima koji se koriste za ogrev. Poređenje se pravi po više osnova, gde spadaju: cena, dostupnost, energetska efikasnost, praktičnost korišćenja i održavanja, bezbednost i ekološki uticaj.

Kupce koji se interesuju za prodaju peleta uvek zanima cena, tj. koliko je pelet ekonomičan u poređenju sa drugim vrstama ogreva. Kada se govori o ceni, ona se ne može upoređivati direktno, već se u obzir uzima i iskorišćenost, tj. kalorijska vrednost. Što je ona veća, to je manje količine potrebno da se proizvede ista količina energije. Prema tome, pelet spada u jednu od najekonomičnijih opcija zato što ima dobar odnos cene i kalorijske vrednosti. Takođe, što se same cene tiče, ona je dosta stabilna tokom čitave godine i na nju ne utiču mnogo drugi, spoljni faktori, kao što je to slučaj sa gasom na primer. Treba napomenuti da je cena peleta povoljnija tokom leta, tj. kada se završi grejna sezona, tako da je mudrog nabaviti ga na vreme, tj. neko vreme pre početka grejne sezone, kada potražnja za njim raste. Važno je samo imati adekvatno mesto za čuvanje džakova sa peletom, i to na suvom i senovitom mestu, koje je zaštićeno od atmosferskih uticaja i raznih vremenskih prilika. S druge strane, drva, kao tradicionalni ogrev i dalje imaju nižu cenu, ali nisu energetski efikasna kao pelet. Na primer, pelet ima kalorijsku vrednost od 4,8 – 5,2 kWh/kg, a drva 3,2 – 4,0 kWh/kg. Iako je cena peleta nešto viša od cene drva, ipak, energija se bolje iskorišćava. Kada se u obzir uzmu drugi kriterijumi poređenja, na kraju se dobija da je ipak pelet bolja i komfornija opcija od grejanja na drva. Takođe, drvo treba da se suši, a pelet je gotov proizvod koji samo treba pravilno skladištiti. Ugalj u poređenju sa peletom ima veću kalorijsku vrednost, ali daleko više zagađuje. Kada je reč o gasu, to je veoma komforna varijanta, možda i najbolja kada bismo živeli u idealnom svetu. Gas zavisi od geopolitičkih prilika, cena i nabavka su nestabilni. U poređenju sa peletom, koji je sigurna i uvek dostupna opcija sa stabilnom cenom, pelet ipak treba da ima neku prednost. Energenti koji slede znatno skuplji u odnosu na pelet. Lož ulje je dosta skuplje sa visokim troškovima nabavke i skladištenja. Pelet je bolja opcija i od grejanja na struju koje je ubedljivo najskuplja opcija, naročito ako su veći prostori u pitanju. Iz aspekta održivosti, sve više se priča o solarnoj energiji. Ona je odlično rešenje, ali su inicijalni troškovi ugradnje i instalacije visoki, a zavisna je od količine sunčeve energije. U poređenju sa ostalim energentima, pelet ima odličan odnos cene i energetske efikasnosti.

Dostupnost različitih energenata itekako može uticati na odluku kako da se grejete. Prodaja peleta je u porastu i zato što je on postao sve dostupniji. Lako se skladišti i čuva, čak i urbanim sredinama. Što se drva za ogrev tiče, njih je lako nabaviti, i najviše ih ima u ruralnim sredinama. Ugalj je takođe lako dostupan, ali se sve više izbacuje kao opcija jer nije ekološki, a i teže ga je skladištiti od peleta. Prirodni gas nije moguće koristiti ako ne postoji razvijena mreža i infrastruktura. Negde je on opcija, ali potrebno je uložiti u instalaciju sistema. U poređenju sa peletom, gas može da se koristi samo u zonama gde već postoji gasna mreža, tako da je u suštini selektivno dostupan. Kod lož ulja je loše što je potrebno specijalno skladištenje, dok je sa peletom sve daleko jednostavnije. Struja je lako dostupna, ali ako svako ko se odluči na grejanje na struju, pored visoke cene treba da se suoči sa mogućnošću da se mreža preoptereti tokom zime, i da u slučaju nestanka struje nema ni grejanja. Ipak, kada su kotlovi na pelet u pitanju i oni zavise od struje, a isto važi za gasne kotlove, tako da dostupnost struje nije faktor koji je važan za upoređivanje. Svakako kad nema struje, mnogi su u problemu. Solarno grejanje je dostupno ukoliko ima dovoljno sunčeve svetlosti. Već je napomenuto da je potrebna posebna oprema koja je skuplja, ali kasnije isplativa. Pelet je i u ovoj kategoriji jedna od najboljih varijanti jer je lako dostupan i lako se skladišti. Takođe, pelet je prijemčiviji za prodaju na više mesta nego drva na primer. To je zato što je drvo gabaritno i ne može se baš poređati na raf u prodavnici, za razliku od peleta koji dolazi u rinfuzu ili u džakovima raznih veličina i kao takav može se prodavati u raznim prodajnim objektima.

Energetska efikasnost peleta je odlična iako nije najviša u poređenju sa nekim energentima. Ipak, zbog drugih činilaca pelet odnosi pobedu i u odnosu na one energente koji imaju veću kalorijsku vrednost tj. energetsku efikasnost. Pelet sagoreva ravnomerno i ukoliko ima manji procenat vlage iskorišćenost je veoma velika. Kalorijska vrednost mu je oko 4.800-5.000 kcal/kg. Drva za ogrev imaju manju kalorijsku vrednost, a energetska efikasnost zavisi od načina čuvanja i količine vlage koja se u njima nalazi. Ugalj ima veoma visoku kalorijsku vrednost ali se teško reguliše njegovo sagorevanje. Gas je veoma efikasan i stabilno sagoreva, tj. veoma lako se reguliše njegovo sagorevanje. Lož ulje zahteva skupe instalacije, ali pruža veliku energetsku iskorišćenost. Struja je stabilna i najefikasnija, ali najskuplja i neisplativa za dužu upotrebu i veće prostore. Solarno grejanje zahteva kompleksne sisteme za čuvanje energije kada nema sunca, i naravno zavisi od vremenskih prilika, tj. broja sunčanih sati. Pelet je opet neka zlatna sredina koja ima veliku efikasnost, uz lako kontrolisanje potrošnje i temperature.

Jednostavnost i praktičnost upotrebe je veoma važan faktor. Kao što je već bilo reči, pelet je veoma komforan i jednostavan za korišćenje. Oko peleta nećete imati puno posla, pogotovo ako imate automatsku peć, tj. kotao. Ona sama dozira pelet, a na vama je da ne zanemarite redovno čišćenje i servisiranje. Ima kotlova sa potpunom automatizacijom koji imaju samodopunjavanje, regulaciju i čišćenje. Drvo zahteva mnogo više vašeg vremena i truda. Treba ga seći i cepati, slagati, unositi, ložiti, čistiti pepeo. Ugalj je još manje komforan. Nema automatizacije i zahteva stalni nadzor. Gas je potpuno automatizovan sistem, pa prema tome pruža najveći komfor u smislu lakoće upravljanja i praktično bez vašeg zalaganja. Nema loženja, čišćenja, skladištenja. Lož ulje je automatizovan sistem, ali zahteva stalnu kontrolu i održavanje. Struja je najskuplja, ali daleko najjednostavnija za upotrebu. Solarno grejanje je automatizovano, ali tokom zime kad je najpotrebnije, ima ograničenu funkcionalnost jer ima manje sunca i dani su kraći. Iako se čini da je gas najbolje rešenje, on nije svugde dostupan i ako ga nema treba imati alternativu. Nabavka i kupovina peleta je daleko izvesnija. Teško da se može zamisliti da će biti nestašice peleta. Kada se sve uzme u obzir, jasno je da je pelet izuzetno komforan, automatizovan i ima niske troškove.

Kada birate način na koji ćete se grejati sigurno vam je bezbednost veoma važan faktor. Pelet je i u ovoj kategoriji odlično kotiran. Bezbedan je, ne ispušta toksične gasove, lako se skladišti i nema eksplozivna svojstva. Drvo može nositi rizik od požara prilikom korišćenja ili skladištenja. Nepažljiva upotreba može napraviti veliku štetu. Ugalj zagađuje, tj. emituje štetne gasove prilikom sagorevanja. Gas sa sobom nosi rizik od curenja i eksplozija. Lož ulje je veoma zapaljivo i komplikovao je za upotrebu. Struja je bezbedna, s tim što može doći do kratkog spoja. Solarno grejanje je veoma bezbedno, s tim što je oprema veoma osetljiva i postoji mogućnost kvarova i oštećenja. Dakle, pelet ima visok stepen sigurnosti uz lako i bezbedno skladištenje.

Kada je reč o upoređivanju ekološkog uticaja već je naznačeno da je pelet ekološki ogrev. Pelet je vrlo čist u sagorevanju, ne emituje štetne gasove u atmosferu, a što se CO2 tiče, pelet je neutralan. Drvo prilikom sagorevanja ispušta u atmosferu više dima i čestica iako je i dalje mnogo bolji izbor od nekih drugih energenata kao što je na primer ugalj ili lož ulje. Ugalj ekstremno zagađuje i sve više zemalja zabranjuje njegovu upotrebu kad su individualna ložišta u pitanju. Ima veliku emisiju CO₂, SO₂ i čađi. Gas čisto sagoreva, ali je to fosilno gorivo na izvoru i ima značajnu emisiju CO₂. Lož ulje je velik zagađivač i emituje štetne gasove. Čistoća struje zavisi od načina kako je nastala. Ako se dobija iz termoelektrane, reč je o velikom zagađivaču. Solarna energija je idealna, ali ograničena vremenskim prilikama. I dalje je pelet među pobednicima, jer je ekološki održiv, a ne zagađuje okolinu.

Pelet se proizvodi iz održivih izvora, tako da je to gorivo sadašnjosti i budućnosti. Fosilna goriva su ograničena i nisu obnovljivi resursi. Drvo kao i pelet spada u održive izvore uz pažljivo i sistemsko pošumljavanje i seču. Struja zavisi od izvora. Ako je dobijena od vetra ili vode, reč je o ekološkoj i održivoj opciji. S druge strane termoelektrane se oslanjaju na fosilna goriva, koja nemaju ograničene resurse, a veliki su zagađivači. Solarna energija je održiva. Pelet je opet jedna od najboljih opcija, jer je reč o zelenoj energiji.