Internacionalne škole

INTERNACIONALNE ŠKOLE

Od kad su se pojavile kod nas, internacionalne škole su pobudile veliku pažnju javnosti. Za školovanje u internacionalnim školama nisu zainteresovani samo strani državljani koji žive u našoj zemlji, već je krug daleko širi. Svi oni koji žele da svojoj deci pruže školovanje po svetskim standardima, sve češće se odlučuju za ovaj korak.

Prednosti internacionalnih škola

Internacionalne osnovne škole i gimnazije pružaju polaznicima mnogo prednosti. Pre svega, oni rastu i obrazuju se u internacionalnoj i multikulturalnoj sredini, pošto polaznici internacionalnih škola uglavnom vode poreklo sa svih meridijana. Nastava se odvija na stranom jeziku ili bilingvalno, tako da je školovanje odlična prilika i da se na prirodan način savlada i strani jezik. To je praktično kao da živite u inostranstvu, a u stvari ste ovde. Programi rada kreirani su prema visokim standardima. Insistira se na razvoju individualnih talenata, kritičke misli i sticanju širokog opšteg obrazovanja. U internacionalnim školama nastoji se da nastavni programi budu raznoliki i interesantni. Interaktivna nastava po meri dece donosi mnoge prednosti. Učenje sa razumevanjem nasuprot pukom usvajanju činjenica, daje mnogo bolje rezultate na duge staze.

U internacionalnim školama neguje se empatija i tolerancija prema drugima. Činjenica da đaci dolaze iz raznih sredina i vode različito poreklo doprinosi tome da deca prihvate i zavole međusobne razlike, upoznajući razne kulture i običaje.

Školovanje po najvišim standardima uz korišćenje kvalitetnih kurikuluma obezbeđuju prođu na najbolje univerzitete. U internacionalnim školama radi se puno na tome da se obezbedi dobra priprema za dalje školovanje, tj. studiranje.

Obrazovni sistemi stranih zemalja u internacionalnim školama

Internacionalne škole rade prema programima matičnih zemalja. To znači da se i sistem školovanja kroz osnovu i srednju školu preslikava na njihov rad. Opšte je poznato da deca ne polaze u osnovnu školu u istom uzrastu u svim zemljama. Takođe, trajanje osnovne i srednje škole razlikuje se od zemlje do zemlje. Negde postoje i prelazne međufaze. Na primer, u našoj zemlji osnovna škola traje osam godina, pa se stoga još naziva i osmogodišnja. Nekada predškolsko nije bilo obavezno, ali od 2006,. godine to nije više tako. Svako dete mora završiti pripremni predškolski program pre polaska u prvi razred osnovne škole. To je način da se dete pripremi za obaveze koje ga očekuju u školskoj klupi. Kao što dobri znamo, osnovna škola je jedina obavezna, dok srednja nije. Osnovna traje osam, a srednja 3 ili četiri godine, zavisi od odabranog stepena obrazovanja.

Što se tiče drugih zemalja, svaka ima neku svoju podelu u okviru obrazovno sistema. Na primer obrazovni sistem Velike Britanije razlikuje se od našeg. Kao i mnogi drugi on se sastoji od nekoliko faza. Prva faza odnosi se na predškolsko obrazovanje koje nije obavezno, ali ga većina dece tamo pohađa. Ono traje od treće do pete godine. Deca u Velikoj Britaniji već sa pet godina polaze u osnovnu školu. To je druga faza u kojoj učenici pohađaju Primary school, tj. osnovnu školu i ona traje od pete do jedanaeste godine. Treća ključna faza je ona u kojoj učenici prelaze u srednju školu. Srednja škola podeljena je na dva dela. Prvi deo traje od 11. do 14. godine i tada učenici pohađaju Lower Secondary School. Drugi deo ove faze traje od 14. do 16. godine i tada učenici polažu GCSE ispite - General Certificate of Secondary Education. Sledeća faza traje od 16. do 18. godine i tada se učenici pripremaju za polazak na univerzitet, tako što pohađaju specijalizovane kurseve – A i AS level. Ova faza zove se više srednje obrazovanje ili Sixth Form. U istom ovom uzrastu mogu se pohađati i Sixth Form Colleges gde se pohađaju specijalizovani programi i i pripravnički programi. Ova faza je opciona.

Na primeru škola iz Velike Britanije vidimo koliko se njihov i naš obrazovni sistem razlikuju. Isto bismo primetili kada bismo analizirali obrazovni sistem u Nemačkoj, ili nekoj drugoj evropskoj zemlji. Svaka zemlja ima svoj sistem koji praktikuje.

Internacionalne škole prilagodile su svoje sisteme tako da oni funkcionišu po sistemima matičnih zemalja. Na taj način deca stranih državljana koja se školuju kod nas u bilo kom trenutku mogu da se vrate u svoju matičnu zemlju i po istom sistemu nastave svoje školovanje. Tako na primer imamo britanske, francuske, nemačke škole.

Da li je potrebno predznanje jezika da bi se upisala internacionalna škola

Predznanje jezika nije uvek neophodno. Svaka internacionalna škola ima svoj način rada i prema tome se opredeljuje da li da zahteva neko predznanje ili ne. Ipak, generalno gledano internacionalne škole su veoma prilagodljive, tako neke nude intenzivne kurseve na početku kako bi dete brzo ovladalo jezikom i moglo da prati bilingvalnu nastavu.

Početni intenzivni tečajevi jezika omogućavaju da se dostigne konverzacijski nivo u kraćem roku nego obično. Bilingvalna nastava omogućava da dete stiče posebna znanja jezika, koja ne može steći u svakodnevnom govoru. Učenje pojmova na stranom jeziku koji pripadaju nekoj prirodnoj ili društvenoj nauci utire put daljem školovanju i mnogo većim mogućnostima. Na primer, studenti koji se odluče da se školuju u inostranstvu moraju imati solidno znanje tog jezika kako bi mogli da prate nastavu i polažu ispite. Mnogima od njih u početku bude teže, jer pored svakodnevnog govornog jezika, treba brzo da savladaju gomilu stručnih termina kako bi mogli da čitaju literaturu i uče. Sa učenicima koji su pohađali internacionalne škole je nešto drugačije. Oni su već u materiji i učili su o tome na stranom jeziku. Ukoliko se pak učenici opredele da ostanu u zemlji i ovde studiraju, u internacionalnoj školi stekli su široko opšte obrazovanje i dobru pripremu za fakultet. Takođe, stekli su dragoceno znanje jezika, koje kasnije mogu koristiti kroz život i karijeru.

Internacionalne osnovne škole

Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju jeste kada dete treba upisati u internacionalnu školu. Neki roditelji se zabrinu misleći da su pogrešili i zakasnili kada vide da se u internacionalne škole polazi sa pet godina, na primer. Mi nismo navikli da dok dete ima 3 ili 4 godine intenzivno proučavamo osnovne škole, tražeći onu u koju ćemo dete upisati, misleći da ima vremena. Tako se desi da neki roditelji tek kasnije saznaju da se obrazovni sistemi stranih zemalja razlikuju od našeg. Ipak, internacionalne škole su fleksibilne po tom pitanju i svesne toga da većina roditelja planira dečiji polazak u školu sa 6 ili 7 godina. Pre toga, dete završava obavezno predškolsko, obično pri vrtiću koje je pohađalo ili pri najbližoj osnovnoj školi. Ukoliko dete nije išlo u internacionalno predškolsko ili obdanište, roditelji računaju na to da u periodu predškolskog još malo mogu da razmisle u koju osnovnu školu će ga upisati. Neki planiraju upis u domaću državnu osnovnu školu, ali dešava se da ako ne pripadaju teritorijalno ne bude dovoljno mesta. Tako se dođe do toga da tek tada uzimaju u razmatranje privatne osnovne škole, a među njima i internacionalne.

Kako bi im bilo omogućeno da upišu dete u željenu internacionalnu osnovnu školu, ove ustanove su se maksimalno prilagodile. Dete će u odnosu na uzrast, zrelost i prethodno stečeno obrazovanje u predškolskom biti svrstano u grupu kojoj najbolje pripada i koja je idealna za njega. Tako da, svi roditelji koji misle da su zakasnili za internacionalnu osnovnu školu, ne treba da se brinu i slobodno mogu da odu i raspitaju se u više njih dok ne pronađu onu koja im najviše odgovara.

Internacionalne srednje škole i gimnazije

Internacionalne škole kao pojam predstavljaju skup osnovih i srednjih škola, tj. gimnazija. Štaviše, svaka internacionalan škola funkcioniše tako što obuhvata jedno i drugo. Deca, koja su u periodu od pete do sedme godine upisana u internacionalnu osnovnu školu, samo dalje nastavljaju svoje školovanje u okviru iste ustanove. Prelazi se iz jedne faze u drugu uz praćenje nastavnog plana i programa.

Roditelji osnovaca često postavljaju pitanje da li je moguće upisati dete u internacionalnu gimnaziju tj. srednju školi. Odgovor je da. Neophodno je zadovoljiti neke preduslove. Pre svega, potrebno je znanje stranog jezika na nivou koji je dovoljan da bi se neometano pratila nastava. Učenik treba i da priloži svedočanstvo o završenom prethodnom školovanju, tj. svedočanstvo osnovne škole. Sve što ide u prilog njegovim ili njenim akademskim postignućima treba dati na uvid. Tu spadaju diplome iz raznih oblasti sa domaćih i međunarodnih takmičenja. I sportska dostignuća se računaju, tako da mladi sportisti i to treba da prilože. Za upis u internacionalne srednje škole i gimanzije nije neophodno polaganje državnog prijemnog, ali škole mogu imati svoje prijemne ispite. Oni su potrebni kako bi se utvrdilo da li učenik ima dovoljno znanja da nastavi školovanje u internacionalnoj srednjoj školi. Što se predmeta tiče, tu mogu postojati razlike među školama. Svakako, to je način da se utvrdi predznanje đaka i stekne slika o tome da li je on dobar kandidat za internacionalnu gimnaziju. Pored prijemnog ispita, neke škole organizuju i intervjue sa đacima i roditeljima. To je prilika da se iskaže motivacija i razlog zašto žele da pohađaju baš tu internacionalnu gimnaziju, tj. srednju školu. Takođe, prilikom tog razgovora može se pričati i o afinitetima učenika, talentima i interesovanjima u vezi sa daljim školovanjem.

Što se tiče onoga što je važno, tj. što je preduslov za upis internacionalnih škola – to su finansijski aspekti. Oni su važan preduslov pošto internacionalne osnovne i srednje škole imaju školarinu koju treba platiti.

Bogat program vannastavnih aktivnosti

Internacionalne osnovne i srednje škole poznate su i po tome što se u njima insistira na bogatom vannastavnom programu. Razvoj kulturne svesti i upoznavanje kulture matične zemlje nešto je na čemu se dosta insistira. Organizuju se razne radionice, tribine, izložbe i slično. Postoje i programi ekskurzija i studijskih putovanja. Prilikom prikupljanja informacija u vezi sa svakom pojedinačnom školom za koju ste zainteresovani, raspitajte se i u vezi sa tim. Koliko često su organizovane ekskurzije i izleti, posete ustanovama kulture i slično.

Inače, trajanje časova je slično kao u državnim školama, ali program može biti i nešto drugačiji. Naime, časovi traju od 40 do 60 minuta, a pauze između njih oko 15 minuta. Postoji i duža pauza za ručak. Nakon završetka redovne nastave, organizovane su razne fakultativne aktivnosti i sekcije, tako da se učenici njima bave u skladu sa svojim interesovanjima. I tkao sve do vremena kada se ide kući. U principu, dane je organizovan veoma kvalitetno. Izbalansirano je učenje obaveznih predmeta i onih izbornih koji su glavni predmet interesovanja učenika. Ima i dovoljno vremena za igru i druženje.

Internacionalne škole su moderno opremljene

Što se tiče opremljenosti internacionalne osnovne i srednje škole mogu da se pohvale da u nastavi koriste najsavremenije tehnologije i da su njihove biblioteke i učionice opremljene kvalitetnim nastavnim pomagalima. Škole imaju računare, u nastavi koriste digitalne platforme, a opremljene su i uređajima kao što su tableti i kindli. Kao što je već napomenuto, biblioteke su bogato opremljene udžbenicima, stručnom literaturom, lektirama, enciklopedijama, kao i delima svetske književnosti. Na prostoru škole postoji obezbeđena bežična internet mreža. Pored moderno opremljenih učionica, tu i čitaonice, kao i menza u kojoj se služe kvalitetni obroci i provodi vreme ručka. Pohađanje internacionalne škole slično je kao da živite u inostranstvu i da dete pohađa tamošnju školu. Od uređenja prostora, veličine učionica, pa sve do nastavnih programa – sve je preslikano.

Internacionalne škole imaju velika dvorišta

Način rada u internacionalnim školama je takav da podseća na sisteme u zapadnim školama. Deca su vremenski duže u školi, ali imaju odmore, pauze za ručak i vreme kada rade domaće zadatke. Često se rad organizuje tkao da deca sve svoje obaveze završe u školi i da su posle kod kuće slobodna. Kada je lepo vreme, pauze i odmori provode se na dvorištu. Ono je prostrano, lepo uređeno i predstavlja kombinaciju zelenila, i staza sa klupama i stolovima. Tu su i tereni za sportske aktivnosti, koji su malo izdvojeni. Praktikuju se razni sportovi: fudbal, košarka, odbojka, rukomet, tenis.
Pauze za ručak mogu se provesti napolju na dvorištu, unutra u menzi, čitaonici ili prostorijama koje su predviđene za odmor.
Dvorišta i ceo prostor internacionalnih škola je ograđen i bezbedan. Tu su i sigurnosne kamere. Prostor je koncipiran tako osim što je bezbedan, postoji i privatnost, tj. dvorište se ne vidi spolja s ulice. U internacionalnim osnovnim i srednjim školama insistira se na bezbednosti svih učenika, i to je uvek jedna od prioriteta.