Pogrebne usluge - Pogrebna oprema

POGREBNE USLUGE

Pomoć kada je najpotrebnije nude pogrebna preduzeća koja su zadužena za sve detalje kada su pogrebi u pitanju. Organizovanje sahrane nije lak posao, zato je potrebno da se u to uključe profesionalci koji su to puno puta radili. Prema tome, pogrebne usluge koje pružaju pogrebna preduzeća podrazumevaju više stavki koje su sve podjednako važne.

U prvim danima tugovanja porodici nije lako i svaka pomoć je dobro došla. Pokojnik je zaslužio dostojanstven ispraćaj što zahteva ozbiljnu organizaciju. Pogrebna preduzeća pokrivaju i deo pogrebnih usluga koje su vezane za administrativne poslove. Većina nije upoznata sa tim šta je to što je od birokratije potrebno odraditi pre i nakon sahrane, ali to ne treba nikog da plaši stvara napetost, pošto firme koje se bave pogrebnim uslugama pokrivaju i ovaj deo posla.

Kada su u pitanju administrativne pogrebne usluge, one podrazumevaju prikupljanje neophodne dokumentacije u vezi sa pogrebom. Tu spadaju: izvod iz matične knjige umrlih, dozvole za sahranu ili kremaciju. Porodici je dovoljno što treba da nađe snage u prvim danima da se izbori sa tugom i žalošću, tako da je važno da neko sa strane preuzme brigu o papirima. Štaviše, velika pomoć je samo organizovanje rasporeda radnji koje treba obaviti. Zaposleni u pogrebnim preduzećima znaju gde treba preuzeti koja dokumenta i šta je sve na spisku od papirologije koju treba obezbediti. Naravno, reč je o jednostavnoj proceduri, koja zbog prirode posla ne traje dugo. Ipak, mnogo je lakše kada neko sve to vodi i kada se brine o svakoj stavki.

Pored dokumenata koje treba pribaviti, agenti u preduzećima koja se bave pogrebnim uslugama daju i informacije u vezi sa pravima vezanim za osiguranje i socijalne naknade. Bez usluga pogrebnih preduzeća neke porodice ni ne znaju na šta sve imaju pravo, dok na ovaj način ništa neće propustiti. Važna je i koordinacija sa institucijama bilo da su državne ili verske.

Pokojnici se mogu sahranjivati po raznim običajima. Svaka multikulturalna sredina ima razne običaje koji se poštuju. Tu treba dodati i sve vezano za želje samog pokojnika ili njegove porodice. Što se tiče verskih ustanova, dogovor sa obavljanjem obreda može se prepustiti pogrebnom preduzeću. Porodica samo treba da naglasi šta želi. Štaviše, kada članovi porodice nisu sigurni za koju vrstu obreda da se odluče, agenti koji se bave pogrebnim uslugama daju im razne sugestije. Na šta se tu tačno misli? Na primer, ako neko ko se sahranjuje nije bio vernik, sahrana se može obaviti bez verskih obreda. Od simbola umesto krsta ili drugog verskog obeležja, koristi se drvena ploča, tzv. piramida. Da ceremonija ne bi bila „prazna“ i da i se upotpunila dostojanstvenim svečanim duhom, moguće je upotpuniti je na razne načine. Zaposleni u pogrebnim uslugama koje ste angažovali daju ideje svima onima koji unapred ne znaju šta bi to moglo da bude. Na primer, ako je pokojnik bio vojno lice, prigodna ceremonija može biti upriličena tako što se uvrste vojne počasti. Agent iz preduzeća za pogrebne usluge sve može da ugovori i organizuje. Takođe, što se tiče koordinacije sa verskim organizacijama i to je deo usluga koje ova preduzeća pružaju. U našoj zemlji većina stanovništva je pravoslavne veroispovesti, tako da pravoslavni sveštenik obavlja obred tokom sahrane. Dogovaranje sa sveštenikom u vezi sa mestom i vremenom sahrane deo je organizacione procedure. To je deo oproštajne ceremonije. Preduzeće za pogrebne usluge uspostavlja saradnju sa sveštenicima različitih koncesija u odnosu na to kojoj veri je pripadao pokojnik.

Oproštajne ceremonije ne moraju biti verskog karaktera. Ona može podrazumevati muziku, čitanje poezije i držanje govora u čast preminulog. Tom prilikom može biti angažovan orkestar koji bi uživo svirao numere po želji porodice ili u skladu sa uputstvima koje je pokojnik ostavio za života. Moguće je i da se muzika pusti sa nekog nosača zvuka, za šta je potrebno i adekvatno ozvučenje. Ono ne treba da bude jako, već dovoljno glasno da to bude primereno skupu. Preduzeća za pogrebne usluge i to organizuju. Sarađuju sa muzičarima i kompanijama koje obezbeđuju ozvučenje za ovakve prigode. Muzika, držanje govora, čitanje pesama i priča – sve to spada u sekularne ceremonije. Muzika na sahrani može biti veoma diskretna, kao pozadinsko ozvučenje koje daje poseban dostojanstven i svečan ton. Sekularne ceremonije, osim držanja govora koje je prisutno od davnina, ipak su deo malo novijeg pristupa organizaciji pogreba. Stariji običaji, bar na ovim prostorima, ređe su uključivali izvođenje muzičkih numera koje su bile omiljene pokojniku i njegovoj porodici. Sviranje posmrtnog marša je nešto drugo, dok izbor nekih drugih melodija predstavlja noviji pristup. Štaviše, to mogu biti i vesele pesme bržeg ritma, ako je to bila želja pokojnika, iako bi neko pomislio da se one ne uklapaju u povod. S druge strane čitanje poezije je dirljiv i dostojanstven čin. Poezija može biti deo govora koji drži jedna ili više osoba. Obično se za ovu ulogu izabere osoba koja nije član najuže porodice, već neko od prijatelja ko je vičan govornik i ko želi da pomogne porodici preminulog tako što će dostojanstveno u ime svih uputiti poslednji pozdrav.

Gubitak drage osobe jedan je od najtežih trenutaka u životu. Porodici je neophodna pomoć i maksimalna podrška, koja pored prijatelja, rođaka i svih bliskih ljudi, dolazi i sa strane preduzeća za pogrebne usluge koje je angažovano za organizaciju sahrane i svega pratećeg.

Organizacija sahrane podrazumeva puno toga. Potrebno je da preduzeće za pogrebne usluge isplanira mesto i vreme sahrane ili komemoracije. Takođe, neophodno je da se organizuje obaveštavanje rodbine i prijatelja o tim pojedinostima, za šta su obično zaduženi članovi familije koji se podele ko će koga obavestiti, s tim što mogu da naglase kome te osobe mogu da prenesu dalje informacije. U današnje vreme koriste se i društvene mreže kako bi se oglasilo vreme i mesto ceremonije jer tako odjednom može više ljudi da bude obavešteno. Nekada su za to služile novine, međutim sve manje ljudi ih čita u štampanom izdanju, tako da to nije pouzdan medij za obaveštenja ove vrste. Reč se prenese preko rođaka i prijatelja, a moguće je i da preduzeće za pogrebne usluge na sebe preuzme deo vezan za obaveštavanje dela ljudi za koje se očekuje da će želeti da prisustvuju. Za istaknute ličnosti iz javnog života ili ne, organizuju se komemoracije kojima prisustvuju ljudi iz branše pored rođaka i prijatelja.

Priprema i određivanje satnice je važna, a agenti u preduzećima za pogrebne usluge znaju kako cela procedura teče. Imaju brojeve telefona koje treba pozvati da bi se pronašlo vreme i mesto. Što su više članovi porodice rasterećeni u tim teškim danima, to je bolje. Sa preduzećima za pogrebne usluge imaju na koga da se oslone i da postave sva moguća pitanja, jer oni dobro poznaju ceo proces.

Rezervacija grobnog mesta mora da se uradi na vreme, u što kraćem roku. Ona se radi tako što građani treba da se obrate privatnom pogrebnom preduzeću ili Javnom komunalnom preduzeću putem predaje zahteva. Zahtev se predaje na pisarnici ili putem službenih kanala. Naravno, za podnošenje zahteva neophodno je i prilaganje nekih dokumenata. Naime, neophodno je da se priloži lična karta podnosioca zahteva i izvod iz matične knjige umrlih za osobu koja se sahranjuje. Međutim, dešava se da osobe još za života hoće da obezbede sebi grobno mesto, a tom prilikom dovoljno je samo da se popuni poseban formular i priloži lični dokument. Što se tiče izbora grobnog mesta, preduzeće za pogrebne usluge klijentima nudi šta je trenutno raspoloživo. Što se lokacija tiče, cene se razlikuju, u smislu da nisu iste na svim grobljima, ako je reč o velikim gradovima gde ih ima više. Na primer, beogradskih groblja ima više, a cene su veće na centralnim gradskim grobljima u odnosu na ona na periferiji. I na samom groblju postoje različite cene kada su u pitanju grobna mesta i grobnice. Neki pokojnici se sahranjuju na grobna mesta ili na groblja koja su namenjena pripadnicima njihove veroispovesti. Groblja su nekad mešovita, a nekad mogu biti podeljena po zonama u odnosu na religijske konfesije o kojima je reč. Međutim, to nije toliko striktno, jer ima i ateista koji su sahranjeni među vernicima. Kada se zakupljuje grobno mesto, bilo za života ili za nekog ko je preminuo, to se vrši na određeni period. Taj period obično iznosi 10 godina, a porodica i potomci su zaduženi za to da vode računa o tome da nakon tog isteka, zakup produži. Naknada za zakup grobnog mesta ne podrazumeva samo mesto, već tu spada i održavanje i uređivanje groblja. Na primer, groblja koja imaju travnate zelene površine na kojima mogu biti razni elementi hortikulture kao što su žbunasto bilje, drveće itd. – zahtevaju stalno održavanje. Takođe, betonirane i popločane staze na grobljima treba redovno čistiti, travu treba kositi, a žbunasto bilje orezivati. Sve to su zadaci koje obavljaju javno-komunalna preduzeća. Uređivanje samih grobova, zamena cveća u vazama ili sađenje cveća na grobovima koji nemaju ploče nešto je čime se bave zakupci grobnog mesta. Nakon zakupa grobnog mesta i prijema uplate, sklapa se ugovor o zakupu na određeni broj godina. Što se cena tiče, kao što je već napomenuto, one zavise od lokacije groblja, ali i od tipa grobnog mesta, tj. da li je reč o pojedinačnoj grobnici, grobnici za više osoba ili kaseti za polaganje urne. Kada je reč o zakupu grobnog mesta bilo koje vrste, pogrebna preduzeća pružaju sveobuhvatnu podršku i pomoć. Ona se odnosi na pomoć u vezi sa pronalaženjem i izborom grobnog mesta, prilaganjem dokumentacije i popunjavanju i podnošenju zahteva.

Spomenici na grobljima su raznoliki. Preko preduzeća za pogrebne usluge mogu se pronaći kamenoresci koji se bave izradom nadgrobnih spomenika. Spomenik može biti gotov i urađen zajedno sa grobnim mestom koje je zakupljeno za života. Pogrebna preduzeća pružaju podršku i kada je u pitanju postavljanje i održavanje nadgrobnih spomenika. Podrška podrazumeva i pomoć u izboru dizajna i vrste nadgrobnog spomenika u odnosu na budžet i želje zakupca. Nakon toga, preduzeće za pogrebne usluge pomaže u prikupljaju dokumentacije i realizacije projekta i na kraju brine se o održavanju spomenika i popravkama kada je to potrebno. Kada je reč o postavljanju spomenika, pre nego što se to uradi, potrebno je da se prikupi dokumentacija koja podrazumeva dozvolu groblja za njegovo postavljanje. Nadgrobni spomenik nije lako izabrati jer je to svedočanstvo koje slavi nečiji život u decenijama koje slede. Istina je da se spomenik može zameniti novim nakon nekog vremena. To se dešava ako je stari spomenik oštećen, ili ako porodica nije bila u mogućnosti ranije da postavi spomenik kakav želi već neki skromniji. Svakako, zamena je moguća i njome se bave profesionalci koji se mogu angažovati samostalno ili preko pogrebnog preduzeća. Materijali od kojih se prave nadgrobni spomenici podrazumevaju: mermer, granit ili kamen. Oblik i veličina mogu biti raznoliki i zavise od želja klijenta preduzeća za pogrebne usluge. Postoje razni dizajni, od onih jednostavnijih ali luksuznih do rešenja koja podrazumevaju razne oblike, statue, figure, biste ili asimetrične kreacije. Agenti iz preduzeća za pogrebne usluge mogu pružiti i savete kakvi spomenici su jednostavniji za održavanje, kao i pružiti pomoć u vezi sa uklapanjem dizajna slova, slika i drugih elemenata koje nadgrobni spomenik sadrži. Što se tiče personalizacije spomenika, pomoć pogrebnog preduzeća odnosi se i na to kakvi natpisi bi tu mogli da stoje. Neki se odlučuju za uobičajene ispise koji sadrže imena i prezimena, godine rođenja i smrti, kao i to ko je od porodice podigao spomenik. Ima i raznih drugih ideja i ispisa, kao što su stihovi omiljene pesme, lične sentimentalne poruke ili poruke koje slave pokojnika zbog njegovih postignuća ili vrlina.  

Pogrebna oprema u ponudi preduzeća za pogrebne usluge podrazumeva razne vrste sanduka i urni. Tu spada i pogrebni tekstil koji prate razni dekorativni elementi. U pogrebnu opremu spadaju krstovi, ploče, sveće i sve ostalo što se koristi tokom ceremonije. Različiti modeli nude se po raznim cenama, tako da svako može da pronađe nešto odgovarajuće u skladu sa svojim ukusom i budžetom. U preduzećima za pogrebne usluge svi modeli koji se nude dostojanstveni, a nijanse su te koje ih razlikuju. Boje su klasične, prirodne i svedene. Kada su urne u pitanju, pogrebna preduzeća imaju kataloge modela koji su u ponudi. Urne mogu biti od mermera, granita, keramike ili metala.

Kremacija je postupak spaljivanja posmrtnih ostataka i jedan je od načina sahranjivanja koji je u zakonskim okvirima ravnopravan sa klasičnim ukopom. Porodica treba da pribavi potrebnu dokumentaciju, u čemu im podršku pruža preduzeće za pogrebne usluge. Dokumentacija podrazumeva izvod iz matične knjige umrlih i potvrdu o smrti, uz koje se podnosi zahtev za kremaciju. Za kremaciju je potreban i sanduk koji je adekvatan za ovaj način sahranjivanja. Taj sanduk je od materijala koji potpuno sagoreva, što znači da treba da bude od drveta i da ne sadrži metalne i plastične delove. Preduzeće za pogrebne usluge bavi se organizacijom kremacije usklađujući se sa krematorijumom u vezi sa svim detaljima. Zakazivanje termina kremacije treba obaviti na vreme, a pogrebna preduzeća imaju veliko iskustvo sa ovim poslovima. Inče, u Srbiji se kremacija obavlja na Novom groblju u Beogradu gde se nalazi jedini krematorijum. Uloga pogrebnog preduzeća odnosi se i na pripremu pokojnika, oblačenje i postavljanje u sanduk za kremaciju. Nakon kremacije obavlja se ceremonija polaganja urne. Urna se može položiti u porodičnu grobnicu, kolumbarijum ili se može čuvati u porodici. Inače, kremacija se često obavlja kao posledica želje pokojnika ili njegove porodice. Međutim, stavovi nekih verskih zajednica kose se ovim izborom. Konkretno, Srpska pravoslavna crkva kao i većina pravoslavnih crkava ne odobrava kremaciju svojih vernika. To znači da pravoslavni sveštenik neće prihvatiti da vrši obred nad pokojnikom koji se kremira. Što se tiče drugih hrišćanskih crkava, kao što su katolička i protestantska, kremacija je prihvaćena kao vid sahranjivanja pokojnika i smatra se ličnim izborom. Što se tiče religija sa dalekog istoka, koje nisu toliko prisutne na ovim područjima, budizam i hinduizam kremiranje smatraju standardnim načinom sahranjivanja jer veruju da se duša tako oslobađa od tela. Nasuprot tome, pravoslavna vera drži se principa „jer si zemlja i u zemlju ćeš se vratiti“. Slično tome, pripadnici islamske veroispovesti se ne kremiraju, jer islam izričito sahranjuje ovaj način sahranjivanja propisujući na koji način u skladu sa običajima pokojnik treba da bude pokopan. Judaizam takođe ne dozvoljava kremiranje pokojnika, s tim što reformistički judaizam može pod nekim uslovima da je dozvoli što nije široko rasprostranjeno. Uloga preduzeća za pogrebne usluge odnosi se na to da ukaže na to kako verske zajednice gledaju na izbore načina sahranjivanja, pošto nisu svi vernici automatski upoznati sa tim.

Sahranjivanje u skladu sa zakonskim okvirima obavlja se na dva načina. Oba načina propisuje zakon o sahranjivanju prema kome je dozvoljeno klasično sahranjivanje ukopavanjem u zemlju i kremacije. I jedan i drugi oblik sahranjivanja pokojnika su detaljno definisani zakonom. Klasično sahranjivanje podrazumeva dostojanstven ispraćaj pokojnika koji je položen u sanduk od materijala koji nisu štetni po okolinu i spuštanje sanduka u raku u zemlji. Kao mesto sahranjivanja podrazumeva se registrovano groblje, dok nije dozvoljeno sahranjivanje na nekim drugim proizvoljnim mestima ili bila koja lokacija koja nije groblje. Sahrani prethodi pribavljanje sve potrebne dokumentacije i dozvola. Što se kremacije tiče, ona se u Srbiji isključivo obavlja u krematorijumu na Novom groblju u Beogradu uz posebnu dokumentaciju i dozvole. Polaganje urne vrši se u posebne niše za urne kolumbarijume, kasete na grobljima ili se daje porodici na čuvanje. Prema zakonskim okvirima nije dozvoljeno ceremonijalno rasipanje urne u prirodi, tj. ona mora da se čuva zatvorena.