Sudski tumači - Prevodioci

Za sve overene prevode tu su sudski tumači

Sudski tumači bave se izradom overenih prevoda svih vrsta dokumenata za koje se zahteva da imaju overu. Razlika između običnog i overenog prevoda je u tome što ovi drugi treba da sadrže službeni pečat ovlašćenog sudskog tumača za dati strani jezik. Mnoge klijente zbunjuje šta to znači kada nekoj ustanovi ili zvaničnoj instituciji treba predati prevod koji je overen. Jednostavno, dovoljno je da se obratite sudskom tumaču. Takođe, nije uvek neophodna overa prevoda, sve zavisi s kojim ciljem se rade i kome se prilažu. Uopšteno rečeno, overeni prevodi kod sudskih tumača neophodni su u mnogim situacijama, a one se odnose na to da dokumenta treba da priložimo nekoj zvaničnoj instituciji ili ustanovi u stranoj zemlji. Svaki put kada treba da priložite, lično predate ili pošaljete poštom neka dokumenta u inostranstvu, a ta dokumenta nisu na zvaničnom jeziku te zemlje, od vas će se eksplicitno tražiti da predate prevode zajedno sa originalima. Ukoliko niste sigurni da li prevodi treba da budu overeni ili ne, najbolje je da proverite na veb-sajtu te ustanove ili ako ta informacija nije eksplicitno istaknuta, kontaktirajte ih i pitajte. Ipak, ukoliko ne možete lako da stupite u kontakt sa njima, ili vam se žuri i ne možete da čekate na odgovor, svakako priložite overen prevod. Ne može da škodi. Niko vam neće zameriti ako prilažete overen prevod iako to nije bilo neophodno. Pečat sudskog tumača je svojevrsno svedočanstvo da je prevod identičan po svom sadržaju kao original. Možete imati odlično urađen prevod koji nije overen, ali jedino službeni pečat sudskog tumača je neka zvanično priznata garancija da je sadržaj istovetan.

Kada su u pitanju lična dokumenta poput pasoša, krštenica i slično – sadržaj je lako čitljiv čak i nekom ko ne zna taj strani jezik. Jednostavno se detektuje koje polje označava ime, koje prezime i gde piše datum rođenja. Kod prevođenja ovakvih dokumenata kod sudskih tumača sve ide brzo i lako. Prevodili su ih nebrojeno puta i već imaju šablon po kom rade. Tu je najbitnije da pravilno prepišu svaki podatak i da ne pogreše niti jedno slovo ili broj. Sve ostalo što čini formular, a što nisu lični podaci, uvek je identično. Bez obzira na to što se ovakva dokumenta veoma lako prevode, pa čak i bez prevodioca, a kamoli sudskog tumača, jednostavno pravila nalažu da ona uglavnom moraju biti overena. To pruža dodatnu sigurnost instituciji kojoj se prilažu da su podaci tačni. Ukoliko u nekom dokumentu, izveštaju, potvrdi ili slično bude upisano pogrešno i jedno slovo imena ili prezimena osobe na koju se odnosi, opšte je poznato da to može zadati komplikacije. Sve je to rešivo, ali zahteva vreme. Stoga su sudski tumači ti koji vrše više provera svakog podatka u prevodu pre nego što ga isporuče klijentu. Jednostavno, oni stoje iza apsolutne tačnosti koju garantuju svojim služenim pečatom.

Svaki strani jezik, tj. većina njih ima svoje sudske tumače. Na našim prostorima posluju sudski tumači za sve velike svetske jezike, sve evropske jezike, kao i za neke koji su geografski udaljeniji, manje traženi i samim tim egzotičniji. Što se potražnje i zastupljenosti tiče, engleski jezik je na prvom mestu. Zahvaljujući tome što ima veliki broj izvornih govornika i zvanični je jezik u više zemalja, usluge koje pružaju sudski tumači za engleski jezik su najtraženije. Za njima sledi potražnja za uslugama sudskih tumača velikih evropskih i svetskih jezika, a to su sudski tumači za nemački jezik, francuski, španski i italijanski. Pored toga, jezici koji se govore u zemljama u regionu veoma su traženi, tako da puno posla imaju i sudski tumači za hrvatski, slovenački i makedonski jezik. Kontakti sa ostalim zemljama iz okruženja su po prirodi uvek intenzivni, tako da se traže i sudski tumači za mađarski, bugarski, grčki itd. Što se tiče i nešto udaljenijih, ekonomski razvijenih zemalja, kao što su npr. skandinavske zemlje uvek je veliko interesovanje za usluge sudskih tumača za švedski, danski, norveški i finski jezik. Kao što je već rečeno, traže se usluge sudskih tumača za sve evropske jezike. Tu spadaju usluge sudskih tumača za holandski, portugalski, češki, slovački, poljski … Pored evropskih, u ponudi su i usluge sudskih tumača za japanski, korejski i za druge azijske jezike.

Što se tiče samih prevoda kojima se sudski tumači bave, to su uglavnom pisani prevodi dokumenata. Međutim, sudski tumači, kao i svi drugi prevodioci, mogu se baviti bilo kojom vrstom prevođenja, pa i usmenim prevođenjem. Što se pisanog prevođenja tiče, bez obzira na to dali vam je potrebno da prevod dokumenta bude overen ili ne, možete ih angažovati, jer tako znate da ste dobili prevod vrhunskog kvaliteta koji je uradio jedan od najboljih stručnjaka za dati strani jezik. Tako da sudski tumači mogu da prevode sve vrste tekstova, a ne samo lična dokumenta koja najčešće prevode. Neki sudski tumači, kao prevodioci mogu da se specijalizuju za neku određenu oblast. Na primer, to može biti ekonomija, finansije, poljoprivreda, ekologija, razne naučne oblasti bilo da je reč o prirodnim i društvenim naukama.

Što se tiče usmenih prevoda, angažovanje sudskih tumača je veoma poželjno u ovakvim prilikama, pošto su oni među najboljim prevodiocima. Prilike u kojima su potrebne usluge usmenog prevođenja su razne. Uglavnom se odnose na neke poslovne sastanke ili veće događaje. Takođe, razne kulturne i sportske manifestacije, kao i gostovanja na televizijama i u drugim medijima, često zahtevaju angažovanje prevodioca za neki strani jezik radi usmenog prevođenja. Inače, usmeno prevođenje je jedno od najtežih i najstresnijih vrsta prevođenja za same prevodioce. Jednostavno, tu nema vremena za traženje nepoznatog termina u rečniku ili idioma koji je paralela nekoj stranoj frazi. Stoga, prevodioci koji se bave usmenim prevođenjem pre svega treba da imaju ogromno poznavanje jezika i veliko samopouzdanje. Jedno se stiče radom i učenjem, a oba se grade iskustvom. Upravo sudski tumači su među prevodiocima sa najvećim iskustvom. Da bi se dobilo zvanje sudskog tumača neophodno je da protekne minimalno pet godina na poslovima prevodioca za konkretan strani jezik. Uz puno aktivnosti i intenzivan rad, to je veoma dug period i za to vreme se stiče puno znanja i iskustva. A iskustvo se odnosi i na to kako se snaći u raznim situacijama. To se najviše odnosi na usmeno prevođenje, jer tada je vreme za razmišljanje ograničeno. Na primer, kada se radi pisani prevod nekog stručnog teksta, prevodilac ima vremena da se raspita u vezi sa uskostručnim terminima koje, možda, ranije nije poznavao. Niko ne može da zna sve reči i sve stručne izraze. Kada čitate neki tekst koji nije iz vaše struke i to na vašem maternjem jeziku, dešava vam se da neke termine uopšte ne razumete iako ste izvorni govornik. Tada vam je neophodno da vam neko ko je te struke rastumači te termine. Isto tako je i sa prevodiocima. Kada naiđu na tekst koji treba prevesti, a koji obiluje stručnim terminima, rečima i izrazima, oni konsultuju svoje kolege i saradnike, prijatelje i poznanike koji tu oblast poznaju. Tako se radi dobar prevod, a svaki sudski tumač maksimalno će se potruditi da prevod koji preda bude odličnog kvaliteta. Štaviše, nekada se rade i overeni prevodi neke poslovne ili pravne dokumentacije u kojima postoje uskostručni termini, koji širim krugovima nisu jasni. U takvim situacijama sudski tumači treba da budu naročito oprezni jer svaka reč treba da bude tačno prevedena, pošto iza prevoda stoji garancija u vidu njihovo službenog pečata. Ponekad je neophodno konsultovati se sa više ljudi, pa čak i kontaktirati svoje prijatelje strance, koji su izvrni govornici kako bi oni potvrdili da se na njihovom jeziku nešto tako kaže. Čak nije dovoljno da je neko izvorni govornik, već treba pronaći izvornog govornika iz te struke. To mogu biti neki projekti, naučni radovi ili drugi tekstovi u kojima može biti više sličnih termina, a ipak različitih. Kako ih prevesti, a da se tačno zna šta je šta? Najveća potvrda je upravo kontakt sa stručnjakom izvornim govornikom, koji će korigovati prevod gde treba i dati sugestije kako da se ispravi, ako treba. Stoga sudski tumači imaju široke mreže saradnika kojima se obraćaju kad im je potrebno. Trude se da uvek šire svoja poznanstva, tako da se stvara velika mreža u kojoj je svako spreman da pritekne u pomoć kada zaškripi kod nekog stručnog termina. Takođe, neki sudski tumači se specijalizuju za neku oblast. Do tančina usavršavaju poznavanje jezika te oblasti. Izbor može pasti na to za šta su se primarno školovali, pošto među sudskim tumačima ima i dosta onih koji nisu filološke struke, već mogu biti pravnici, lekari, ekonomisti, koji su iz raznih razloga postali bilingvalni i kasnije stekli titulu sudskog tumača za neki strani jezik. Nekada se za tehničkim pojmovima traga satima i danima, dok se ne dođe do prave reči. Ipak, kada je pisano prevođenje u pitanju, uvek postoji prostor, tj. vreme koje je na raspolaganju i za izradu prevoda i za sve naknadne korekcije. Ako treba angažovaće se više prevodilaca, tj. sudskih tumača kako bi se posao uradio u zadatom roku.

Inače, zvanje sudskog prevodioca je veoma prestižno. Kako se postaje sudski tumač za neki strani jezik? Pre svega, neophodno je ispuniti neke uslove. Prvi uslov je odlično poznavanje stranog jezika koje se dokazuje diplomom Filološkog fakulteta, posedovanjem najviših sertifikata o znanju tog stranog jezika ili se dokazuje polaganjem posebnog testa. Drugi preduslov je da osoba ima petogodišnje radno iskustvo na poslu prevodioca za taj strani jezik. Neophodno je i poznavanje pravne terminologije na stranom i maternjem jeziku. Čak i kada su svi ovi uslovi zadovoljeni to ne znači da neko automatski može zahtevati službeni pečat sudskog tumača. Potrebno je da se raspiše konkurs koji raspisuje nadležno ministarstvo. To se čini periodično i kada se javi potreba za sudskim tumačima za neki strani jezik. Nakon što je raspisan konkurs svi zainteresovani kandidati koji zadovoljavaju uslove treba da se prijave.

Što se tiče prevoda, sudski tumači izrađuju overene prevode, tj. prevode na koje stavljaju svoj službeni pečat. Pored toga što prevode sve vrste pravne dokumentacije, sudski tumači se najčešće bave prevođenjem ličnih dokumenata. Tu spadaju krštenice, pasoši, potvrde, potvrde, uverenja. Pored toga tu su svedočanstva o završenom školovanju, diplome fakulteta i postdiplomskih studija, sertifikati, potvrde o završenim kursevima i stručnim praksama, transkripti ocena iz škole itd. Ovakva dokumenta najčešće se prevode radi ostvarivanja nekog prava u stranoj zemlji. Sudski tumači mogu prevoditi i strana dokumenta na srpski jezik, kada se neko pravo želi ostvariti u našoj zemlji. Primeri su školovanje i zaposlenje. Nekada se prevodi i medicinska dokumentacija radi lečenja u stranoj zemlji ili ostvarivanja nekog drugog prava. Naravno, svi pravni spisi, ugovori, presude, žalbe, molbe, zahtevi, rešenja i sve ostalo što treba priložiti sudu mora imati overen prevod.

Prevodi overeni od strane sudskog tumača imaju vidljiv službeni pečat i posebnu formu. Original je povezan sa prevodom trobojnom trakom i zapečaćen. Jasno se vidi u prevodu, jer je eksplicitno naznačeno gde je početak i kraj prevoda, kako se ne bi naknadno dodao neki papir. Sudski tumači znaju već unapred kakvu formu prevoda traži neka ustanova, na primer ambasada, pa prema tome i pripremaju primerak koji se njima prilaže. Za sve poslove izrade overenih prevoda, obratite se sudskim tumačima jer oni imaju puno iskustva u svom poslu i uradiće za vas prevod najvišeg kvaliteta.

Ukoliko vam se žuri i hitno vam je potreban neki obimniji prevod, neophodno je da se angažuje više prevodilaca i da se posao podeli. Hitno prevođenje, ako uslugu, nude neki sudski tumači koji posluju pri agencijama. Ova vrsta prevođenja podrazumeva da se prevod završi u kraćem roku nego što je to uobičajeno.

Međutim, kada se radi o usmenom prevođenju, situacija je nešto kompleksnija. Nema vremena da se traga za rečju koja nedostaje. Treba se setiti na licu mesta i improvizovati. Najvažnije je tačno preneti poruku i ni slučajno joj ne promeniti smisao. Važno je i preneti ton poruke, da li je on formalan, zvaničan, obojen emocijama itd. Ne mora sve biti uvek prevedeno od reči do reči, što više to bolje, ali važno je da se izvorna poruka ni u kom slučaju ne transformiše i promeni prevodom. Smisao, ton i nedvosmislenost moraju uvek da postoje. Usmeno prevođenje je stoga veoma intenzivno i zahteno. Za njega je potrebna i što bolja priprema, a troši i puno energije. Fokus prevodioca mora da bude maksimalan i on ili ona ne smeju da dozvole da misli odlutaju ni na tren. To je nekad izazovno, pošto izvorni govornik može da se zanese ili da priča nešto što je monotono i dosadno, dok se profesionalizam usmenog prevodioca upravo ogleda u tome da mu nikad ne pada koncentracija.

Postoje dve vrste usmenog prevođenja, kojima se bave i neki sudski tumači, kao i prevodioci koji to nisu. Prva vrsta naziva se konsekutivno prevođenje. Reč konsekutivno potiče od latinskog tj. italijanskog prideva consecutivo, koji znači uzastopni. Kako sam pridev kaže, ovo prevođenje radi se tako što prevodilac čeka da govornik iskaže neku poruku i potom je prevodilac prevodi na ciljni jezik. Kod konsekutivnog prevođenja, sam prevodilac mora da bude nametljiv i da preuzme inicijativu, pošto se dešava da se govornik zanese i da previše izgovori u cugu, dok prevodilac sve to mora da zapamti i prevede. Kad god je to moguće, najbolje je unapred napraviti dogovor sa govornikom da se zaustavi posle svake rečenice, ili par rečenica i da tada nastupa prevodilac. Takođe, moguć je i scenario u kom govornik duže priča, a prevodilac hvata beleške. Ova druga opcija je lošija po prevodioca. Ipak, neki prevodioci i sudski tumači upravo iz ovog razloga savladali su tehnike stenografije, tj. brzog pisanja. Ove veštine, a i ovakvo prevođenje treba uvežbati, jer na kom jeziku hvatati beleške? Da li odmah pisati prevod ili na svom maternjem hvatati beleške i posle usmeno prevoditi? Svakako, dešava se i da neki govornici veoma brzo pričaju. Stoga je dobra praksa, da kada god je to moguće, prevodilac bar na kratko porazgovara sa govornikom i dogovori se u vezi sa dinamikom prevođenja, tj. da li će se praviti češće pauze ili će se veći blok izrečenog teksta kasnije prevesti. Svakako, ukoliko se desi da je govornik počeo duže da priča, iako je dogovor bio da se prave pauze, prevodilac ga može diskretno prekinuti dajući mu signal da je sad red na njega. Sudski tumači koji su se bavili usmenim prevođenjem imaju iskustva u ovakvim situacijama i znaju kako najbolje da se snađu. U zavisnosti od toga o čemu se priča, govornika mogu da ponesu neke emocije i da totalno zaboravi na prisustvo prevodioca, tj. da ga slušaoci ne razumeju i da treba da stane kako bi prevodilac izrekao šta je dotad rečeno. Tada, usmeni prevodilac ili sudski tumač moraju da preuzmu inicijativu i zatraže pauzu radi iskazivanja prevoda. Pored toga što se tokom konsekutivnog prevođenja mora razmišljati o stvarima kao što je brzina govora, dužina izrečenog i dinamika kojom se prevodi, ovakva vrsta prevođenja često se dešava kao neki vid javnog nastupa.

Sudske tumače koji žele da se bave usmenim prevođenjem, kao veoma iskusne prevodioce radu angažuju mnogi. To mogu biti manji poslovni sastanci ili pregovori koji nisu za javnost i na kojima prisustvuje manja grupa ljudi. To jeste jedan vid javnog nastupa, ali tada akcenat nije na tome, već je najvažnije tačno prevesti sve što je izrečeno. Međutim, dešava se da je prevođenje stvarno deo javnog nastupa. Na primer, obraćanje neke važne ličnosti pred nekim skupom koji prenosi i televizija, gostovanja u elektronskim medijima u emisijama uživo, kulturne, umetničke i druge manifestacije pred publikom na kojima gostuje neka važna ličnost iz inostranstva, konferencije za medije – sve su to mogući scenariji u kojima se prevodilac pojavljuje na sceni, u TV studiju i slično. Javni nastup izaziva tremu i kod prevodioca može prouzrokovati dodatni stres. Osobe koje imaju veoma izražen strah od javnog nastupa ne bi trebalo da se prihvataju ovakvih poslova prevođenja, dok ne nađu način da svoj strah eliminišu i svedu u neke prihvatljive okvire. Istina je da svako ko nije javna ličnost i nije navikao da se pojavljuje u emisijama uživo ili na pozornici pred publikom može da ima tremu, samo što je tu prisutan i što treba bilo šta da kaže. Kada se na to doda i činjenica da mora da se snađe oko prevoda, onda to stvarno nije posao za svakoga. Ipak, postoje i neki primeri u kojima je posao sudskom tumaču koji se bavi usmenim konsekutivnim prevođenjem, znatno olakšan. To su situacije u kojima prevodilac unapred dobija okvirni ili tačni scenario i može da se pripremi. Na primer, neki TV intervjui sa nekim umetnikom, književnikom, dobitnikom neke nagrade i slično, mogli bi biti unapred stripovani, tako da su pitanja poznata, a odgovori pripremljeni i dostavljeni prevodiocu. To je uglavnom reč o temama koje nisu obojene bilo kakvom dozom senzacije, ili o gostima koji nemaju puno iskustva u pojavljivanju u medijima. Bilo koje da su okolnosti, prevodiocu puno znači ako unapred zna sadržaj ili bar njegove obrise, onoga što će usmeno biti rečeno i što treba da se prevede.

Sudski tumači koji se bave usmenim prevođenjem, ne pojavljuju se tek tako na zakazanim prevodima. Pripremaju se unapred vezano za jezik oblasti o kojoj je reč i prikupljaju informacije u vezi sa onim o čemu e reč. Na primer, ako na televiziji u živoj emisiji gostuje neki inostrani glumac, koji priča o svom novom filmu i njegovoj ulozi, svaki dobar prevodilac će se pripremiti tako što će unapred saznati detalje u vezi i sa tim glumcem i sa filmom, tj. ulogom u njemu, jer pitanja koja će se postavljati biće u vezi sa tim. Naravno, sve što može da pomogne prevodiocu, unapred se pripremi kako bi se posao kvalitetno odradio i kako bi samopouzdanje bilo veće.

Sudski tumači mogu se baviti i drugom vrstom usmenog prevođenja, a to je simultano prevođenje. Za razliku od konsekutivnog, simultano se dešava istovremeno dok govornik izgovara poruku. Kako je to moguće? Za simultano prevođenje neophodna je i tehnička oprema i ono se odvija u određenim uslovima. Neophodno je da postoji kabina za prevodioca, ili prostor koji je dovoljno zvučno izolovan kako bi prevodilac jasno mogao kroz slušalice da čuje šta govornik izgovara. Jasno je da je neophodno i da sam govornik bude ozvučen i da ima mikrofon. Prevodilac ili sudski tumač koji se bave simultanim prevođenjem takođe imaju mikrofon i istovremeno dok govornik priča, oni slušaju i odmah prevode. Jasno je da je za simultano prevođenje neophodna savršena koncentracija i fokus. Slušaoci, takođe moraju imati slušalice kako bi čuli prevod. Zbog svih ovih specifičnosti, simultano prevođenje se ne radi često. Neophodno je imati sve ove uslove. Prva asocijacija na simultano prevođenje je neka konferencija ili simpozijum. Govornik izlaže svoj govor u velikoj sali sa slušaocima. Svako ko ne razume šta je izrečeno ima na raspolaganju slušalice. Ukoliko je reč o nekom velikom i važnom skupu međunarodnog karaktera, obično postoji prevođenje na više jezika, a slušaocima je na raspolaganju da odaberu koji prevod će slušati. U kabinama sede simultani prevodioci, među kojima uvek ima nekoliko sudskih tumača. Prednosti simultanog prevođenja su te što ono znato štedi vreme. Naime, kada bi neki govornik izašao na scenu i pričao, a potom morao da pravi pauze da prevodilac ili više njih izgovore prevod, to uopšte ne bi bilo efikasno. Izgubila bi se nit onog o čemu se priča, a sam događaj bi znatno duže trajao. Takođe, ima i onih članova publike koji razumeju taj izvorni jezik i kojima prevod ne treba. Stoga je simultano prevođenje u sali idealno za velike međunarodne skupove, skupštine, tribunale i sve događaje tog tipa na kojima ima slušalaca sa raznih govornih područja. Simultano prevođenje u velikim dvoranama i salama je moguće zahvaljujući tehničkim uslovi koji se tu mogu ispuniti i veoma je praktično iz aspekta da je slušaocima omogućeno da nečije izlaganje slušaju na svom jeziku ili na jeziku koji im je poznatiji od jezika govornika.

Simultano prevođenje ne mora se odvija isključivo na velikim dvoranskim skupovima. Postoji i simultano prevođenje TV prenosa uživo nekih velikih događaja. Jedan od starijih, ali upečatljivih primera je bilo sletanje na Mesec 1969. godine. Svake godine prenosi se pesma Evrovizije, a svake četiri godine otvaranje letnjih olimpijskih igara. Ovi događaji imaju svoje komentatore koji simultano prevode sve što se govori. Nekada za prenose uživo postoji scenario, ali nekada ne. Kod simultanog prevođenja važno je da se jasno i koncizno prenese izrečeno. Nema vremena i ne može se prevesti baš svaka reč, ali kompletna poruka apsolutno treba da se prevede. Posebna veština sudskih tumača koji se bave i simultanim prevođenjem je u tome što umeju da se izražavaju koncizno. Bogatstvo rečnika veoma je važno, pošto tražena reč ili neki njen sinonim treba odmah da „sine“. Kod simultanog prevođenja nema ni malo vremena za dodatno razmišljanje, pogotovo što ne postoji mogućnost da, kao kod konsekutivnog, prevodilac prekine govornika kako bi dovršio svoj prevod. U programu uživo brzo se ide dalje. Prevode se intervjui gde treba čuti svako pitanje voditelja, prevesti ga i isto učiniti sa odgovorima.

Postoji i treća vrsta simultanog prevođenja, a to je ono koje se radi kada se prevode već snimljene emisije. Naime, ovo nije pravo simultano prevođenje već je u stvari sinhronizacija. Što se prevoda tiče, to je zapravo pisano prevođenje, koje se kasnije čita i nasnimava. Kada neka emisija ne ide uživo u program, odnosno snima se u studiju, a gost je neki stranac, ili kada se radi intervju sa stranim govornikom, svako priča na svom jeziku, a pitanja su unapred prevedena. Nakon snimanja, prevodioci pisano prevode razgovor. Potom, spiker snima prevod preko originalnog tona koji se tiho čuje u pozadini. Iako ovo liči na simultano prevođenje, ovo je zapravo obično pisano prevođenje teksta, u ovom slučaju intervjua. Prevod ne mora biti intervju, već bilo koji vid izlaganja na stranom jeziku, tako da emisija umesto da se titluje, ona se sinhronizuje, a tekst izgovara narator. Ovaj format najčešće viđamo kod naučno-popularnih emisija ili programa za decu.

Jasno je da o bilo kojoj vrsti usmenog prevođenja da je reč, treba uvek angažovati provereno dobre prevodioce. Sa sudskim tumačima nema greške. Jedini uslov je da oni žele da se bave ovom vrstom prevođenja i da prihvataju takve angažmane.